Strategije za saradnju - Modul 5

1. PROCES TRANZICIJE USREDSREĐEN NA UČENIKA I PORODICU

1.2. Potrebe i očekivanja učenika i porodice u procesu inkluzije škole

Sreća dece je od najveće važnosti za njihove roditelje. To je jedan od razloga zašto su uvek zabrinuti za njihove potrebe i očekivanja pri prelasku iz osnovne u srednju školu.

Postoji nekoliko studija koje razmatraju različite potrebe i očekivanja prema novoj školi sa različitih tačaka gledišta učenika sa autizmom, porodice, nastavnika i ostalih učenika.

Prema rečima porodice, proces inkluzije bi trebalo da počne rano, tokom predškolskog uzrasta, tako da učenik može imati pristup sveobuhvatnom paketu tranzicione podrške. Ovo će smanjiti neizvesnost u vezi sa novom školom i minimizirati anksioznost dece.

Za porodicu je važno da uspostavi ravnotežu između prioriteta socijalne inkluzije i akademskog postignuća kako bi se pomoglo socijalnim i emocionalnim poteškoćama dece tokom pohađanja srednje škole. Iznad svega, moraju se uklopiti, „biti deo stvarnog sveta“, i držati korak sa svojim vršnjacima, iako to ponekad možda nije moguće. Očekivanja da akademski sposobno dete sa autizmom može da se nosi sa socijalnim situacijama u školi nisu uvek dostižna, jer karakteristike stanja mogu da ometaju učenje (Humphrey & Lewis, 2008).

Roditelji i škole imaju različite percepcije uloge škole u ​​procesu tranzicije. U nekim slučajevima, roditelji žele da imaju specijalističku podršku za svoje dete u nespecijalističkom okruženju. Ova situacija može stvoriti probleme u odnosu roditelj-nastavnik zbog frustracije roditelja kada su očekivanja od njihovog deteta neispunjena.

Roditeljska anksioznost nastaje iz dva različita aspekta ukupnog procesa tranzicije. Prvo, roditelji imaju anksioznost da će njihovo dete biti nesrećno u novoj školi i drugo, da tranzicija neće teći glatko.

Postoje neke alternativne metode koje mogu podstaći napredak, kao što su pisane informacije, fotografije i video-snimci. Međutim, nekim školama nedostaju resursi i obuka osoblja potrebna da bi se zadovoljile potrebe njihovih učenika.

Razgovor sa roditeljima određuje specifične materijale/resurse koji se mogu kreirati za decu sa autizmom.

Važno je razgovarati sa autističnim učenicima i njihovim novim vršnjacima, na način koji odgovara njihovom stepenu razvoja, zašto prelaze u novu školu. Čak i ako možda ne razumeju razloge za promenu škole, dopašće im se pozitivni aspekti pohađanja druge škole.

Polazak u novu školu je stres za svakoga, ali pažljiva priprema je ključ uspeha. Stvaranje predvidljivosti o tome kako izgleda školski dan će umanjiti anksioznost i strah.

U novoj školi će se suočiti sa novim izazovima, ali solidan sistem podrške i odgovarajuće strategije suočavanja će olakšati tranziciju.